“Viva la Vida” ili “Death and All His Friends” u izdanju Parlophone, Capitol Recordsa, cetvrti je studijski album Britanske grupe Coldplay i u prodaji ce se naci 17.juna. Njih i njihov dosadasnji uspesan rad nije potrebno posebno predstavljati. Album i naziv su inspirisani likom i zivotnim putem Fride Kahlo, a po stihovima na albumu, mogli bi se reci i tamnom stranom zivota kao neminovnom smrti. Nekako, nakon svih onih stihova sa predhodnih albuma, namece se pitanje sta je uzrok takvog obrta? Sta li je to uticalo na Chrisa Martina te ga je tako i u tom smislu liricki inspirisalo? Muzicki, ovaj album ima sve simptome britanske (ostrvske) bolesti zvane “U2fikacija”, te iako ne odstupaju mnogo od svog muzickog stila, odlicno se utapaju. Producent albuma je Brian Eno (ocigledan simptom krivac) a autori muzike i teksta su Beryman, Buckland, Champion i Martin.

Rekli bi, koliko god se trudili da zvuce lose, Coldplay to ne moze! Misljenja su podeljena! “Viva La Vida” ce vas i dalje coldplaysati na vec dobro poznat nacin, ali cete ipak reci da ste ocekivali i vise. Veci broj svetskih kriticara ovom albumu predvidja veliki uspeh, a ja bih rekla, prvo ekonomski, pa tek onda i umetnicki. Dva singla sa ovog albuma, objavljeni u aprilu i maju ove godine, su se vec dobro snasla na muzickim listama “Viva La Vida” i “Violet Hill”, a albumu u celini zaista zelimo bar takav uspeh.

1. “Life in Technicolor” (Hopkins)
2. “Cemeteries of London”
3. “Lost!”
4. “42″
5. “Lovers in Japan”/”Reign of Love”
6. “Yes”
“Chinese Sleep Chant” (hidden track)
7. “Viva la Vida”
8. “Violet Hill”
9. “Strawberry Swing”
10. “Death and All His Friends”
“The Escapist” (Hopkins, Martin) (hidden track)