Šta izdavači rade sa svim starim neprodatim nosačima zvuka i slike, konkretno u formi CD/DVD koji im ostaju po skladištima? Da li se i na koji način recikliraju ili se samo mehanički uništavaju bez iskorišćenja sirovine a time i zagađuju okolinu? U poslednje vreme mnogo se istražuje i piše o reciklaži (odnosno o problematici reciklaže) diskova. Svuda se navodi popriličan problem u toj proceduri zbog mešavine nekoliko metala sa plastikom, bojom i lepkom od kojih se sastoji jedan CD ili DVD. Zbog tankih slojeva ovih materijala, veoma je komplikovano razdvojiti ih i reciklirati. Mada, sa druge strane, kad bi se proizvodnja vršila drugačije , pogodnije za recikliranje, bili bi puno skuplji, pa bi se još slabije i prodavali. Muka, za sve strane, sa svake strane, po istom pitanju! Opet, materijali od kojih su napravljeni sadašnji diskovi su otrovni pa pri nesavesnom odbacivanju takvih proizvoda u prirodu, u bilo kom agregatnom stanju dovodimo u pitanje njeno narušavanje, zagađujemo pitku vodu i ugrožavamo živote..Kako su već duže vreme takvi nosači najzastupljeniji u muzičkom izdavaštvu pitanje očuvanja životne sredine sve češće zaokuplja planetu.